RADIO TELEVIZIJA SUBOTICA

RADIO TELEVIZIJA
SUBOTICA

Poljoprivreda

Falsifikovani med obara cenu domaćeg meda

Bojan Nikolić | 27. jul 2016. | 14:38 | Poljoprivreda

Falsifikovani med obara cenu domaćeg meda

Subotički pčelari i ove godine imaju pune ruke posla. U toku je vrcanje suncokretovog meda, a dobri vremenski uslovi mogli bi da obezbede i do 35kg po košnici. Međutim pojavom tzv. „lažnog meda“,  cena pčelinog proizvoda beleži blagi pad.

Jovica Marcikić sa Bikova bavi se pčelarstvom i proizvodnjom meda 18 godina. U 65 košnica proizvodi najviše bagremovog i suncokretovog meda,  od čega najveći deo plasira na tržište. Tokom cele godine posla oko pčela ima konstantno.

Jovica Marcikić, pčelar: „1. avgusta počinje pčelarska godina. Kako pčelar od tog datuma priredi pčelama, tako će biti meda naredne godine. Dakle da bi proizveli med za narednu godinu, mi već od prvog avgustovskog dana moramo početi sa određenim pčelarskim radnjama, koje završavamo najkasnije do polovine septembra. To se zove pčelarska setva, a kakva će biti žetva, videće se naredne godine."

Dugogodišnje iskustvo u proizvodnji meda, Jovici govori, da se maksimalno posveti pčelama. Kao i u drugim granama proizvodnje, količina proizvedenog meda dosta zavisi od mnogih faktora, stoga zahteva konstantnu pažnju.

Jovica Marcikić, pčelar: „Retko koja godina je cela dobro. U toku godine imamo više paša, a stari pčelari ističu da se jednom u 7 godina desi da je svaka paša dobro rodila. Moje iskustvo je da je jedne godine bolji bagrem, a druge suncokret. Kada sve saberem u mom pčelinjaku dobijam rezultat, da je prosek od 30 do 35kg po košnici što je dobro za običnog pčelara.“

Ove godine za sada najviše meda dobijeno je od bagremovog cveta, ali su i pojedini pčelari imali priliku da naprave med i od uljane repice. Trenutno proizvođači pčelinog proizvoda posvećeni su stvaranju suncokretovog meda.  

Jovica Marcikić, pčelar: „Prva berba u našom podneblju mogla je biti uljana repica, ali je retko neko uspeo da izvrca med. Zatim je došao bagrem, ali i tu je retko neko uspeo da izvrca med, tako da smo sa prve dve paše nezadovoljni. Mi se ovde uzdamo u suncokretovu pašu jer ona traje i do mesec dana, a nama je potrebno 10 dana da se pokrijemo sa količinom meda.“

Pojava „lažnog“ odnosno falsifikovanog meda na tržištu, kao i jeftinog kineskog, uticali su na obaranje cene domaćih proizvođača. Apeluje se na kupce da pazare med od njima poznatih proizvođača. Takođe savetuju ljubitelje „čudesne zlatne tečnosti“,  da će najlakše prepoznati falsifikovani med ukoliko se isti lepi među prstima, što je znak da u sebi ima šećera.

Jovica Marcikić, pčelar: „Falsifikovani med je najveći problem današnjeg pčelarenja. Takozvani lažni med je danas vrlo vešto napravljen i dosta se teško vizuelno razlikuje od pravog meda, pa čak i neke laboratorijska ispitivanja ne mogu da ga razlikuju. Osnovna razlika je u ceni, jer je znatno jeftiniji od pravog domaćeg meda.“

 Kvalitet proizvedenog domaćeg meda je odličan i za razliku od zemalja Evrope nema polena GMO biljaka. Med je i izvozna šansa Srbije, a prethodne godine izvezli smo preko 2000 tona meda što je ujedno i višegodišnji prosek.

 

Komentar

CAPTCHA code

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo Vas da se prilikom pisanja komentara pridržavate pravopisnih pravila. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija neće odobriti komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara. Komentar će biti objavljen nakon što urednik pregleda tekst.

Ostale vesti iz ove kategorije