RADIO TELEVIZIJA SUBOTICA

RADIO TELEVIZIJA
SUBOTICA

Društvo

Na šta se troši ekološki dinar?

Marijana Tolimir | 26. oktobar 2017. | 13:18 | Društvo

Na šta se troši ekološki dinar?

Već sedam godina na adrese Subotičana stiže i naknada za unapređenje i zaštitu životne sredine, popularnije nazvana ekološki dinar. Procenat naplate ove naknade je veoma visok – prema podacima Lokalne poreske administracije u 2017. godini iznosi 80 odsto, a svima koji još uvek nisu platili, ovih dana su stigle opomene. Istraživali smo, na šta se troši taj novac.

Naknada za unapređenje i zaštitu životne sredine, poznatija kao ekološka taksa ili ekološki dinar, uvedena je još 2010. godine.  Iako je redovno plaćaju, Subotičani koje smo anketirali ne znaju na šta se ovaj novac troši.

„Plaćamo, ali ne znamo na šta odlazi,“ kaže jedan stariji bračni par.

„Platim sve račune koje dobijem, pa i ekološku taksu. Znam šta je ekologija, ali na šta se troši... Valjda na ekologiju,“ dodaje jedan Subotičanin.

Da su Subotičani redovne platiše, govori i podatak da je po ovom osnovu samo prošle godine prihodovano blizu 82 miliona dinara, odnosno više od polovine sredstava u Fondu za zaštitu životne sredine. A novac iz tog Fonda odlazi tamo gde je i namenjen – na projekte i aktivnosti iz oblasti zaštite i unapređenja životne sredine, što su i zakonske obaveze lokalnih samouprava, objašnjavaju nam u Gradskoj upravi. U poslednje dve godine, najviše novca troši se na dva projekta – Regionalnu deponiju i sanaciju jezera Palić i Ludaš.

„Specifičnost Subotice, za razliku od nekih drugih lokalnih samouprava koje možda nemaju toliko već pokrenutih i razvijenih projekata, je da mi zaista imamo na šta da potrošimo taj novac, pa ne postoji ni potreba, ni mogućnost da on nenamenski potroši. Takođe, sredstva od naknade ne pokrivaju kompletne potrebe zaštite životne sredine, jer imamo zaštićena područja u okolini, kao i već pokrenut projekat Regionalne deponije koji treba da se završi. Dakle, imamo mnogo obaveza koje lokalna samouprava mora da obavi, a to su, uostalom i potrebe građana,“ navodi Žika Reh, šef Službe za zaštitu životne sredine i održivi razvoj u Gradskoj upravi Subotica.

I u nevladinom sektoru potvrđuju da se novac građana troši namenski. Rukovodilac TERRA’S-a i Arhus centra, Snježana Mitrović, kaže da su do pre dve godine pratili tokove ekološkog dinara. Ono što prema njenom mišljenju nedostaje, jeste finansiranje analize pesticida u voću i povrću na subotičkim pijacama, kao i ekoloških projekata udruženja građana.

„Ja ih volela da se to ponovo vrati u eko dinar. Ono što mene raduje, jeste što smo dobili posebno Ministarstvo za zaštitu životne sredine, ponovo i napokon, kao i to što je ministar shvatio da u procesu pristupaanja Srbije Evropskoj uniji i otvaranju poglavlja 27, će veliku ulogu igrati upravo lokalne samouprave, kao i njihovi fondovi,“ objašnjava Mitrović.

Ekološki dinar upravo toliko i košta – dinar po kvadratu stambenog, odnosno tri  po kvadratu poslovnog prostora mesečno. Na godišnjem nivou to je nekoliko stotina dinara, koliko svaki Subotičanin izdvaja za unapređenje i zaštitu životne sredine.

Komentar

CAPTCHA code

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo Vas da se prilikom pisanja komentara pridržavate pravopisnih pravila. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija neće odobriti komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara. Komentar će biti objavljen nakon što urednik pregleda tekst.

Ostale vesti iz ove kategorije