RADIO TELEVIZIJA SUBOTICA

RADIO TELEVIZIJA
SUBOTICA

Društvo

Niske zarade i nedostatak radne snage u „Vodovodu“

Marijana Tolimir | 21. novembar 2017. | 13:02 | Društvo

Niske zarade i nedostatak radne snage u „Vodovodu“

Nedovoljan broj zaposlenih, naročito majstorske i stručne radne snage, ali i niže zarade nego u ostalim javnim preduzećima, glavni su problemi sa kojima se suočava JKP „Vodovod i kanalizacija“. Osim toga, ovo preduzeće pogodilo je, kao i ceo javni sektor, umanjenje plata od 10 odsto, iako javna komunalna preduzeća u 95 odsto slučajeva nisu budžetski korisnici, već se sama finansiraju od naplate usluga.  

Od 2010. do 2016. godine broj zaposlenih u Vodovodu smanjen je sa 246 na 210, a najnovija Odluka Grada o maksimalnom broju zaposlenih, predviđa da ovo preduzeće otpusti još 11 radnika, objašnjavaju predstavnici sindikata Nezavisnost. Istovremeno, pojašnjavaju sindikalci, delatnost Vodovoda se razvijala – od novog prečistača, proširenja kanalizacione i vodovodne mreže, pa sve do buduće Fabrike vode II koja treba da bude završena za dve godine, što je povećalo potrebu za stručnom radnom snagom.

„Takva majstorska i stručna radna snaga se stvara godinama u jednom takvom tehnološki specifičnom i složenom sistemu kakav je Vodovod i kanalizacija, odnosno nije moguće takav odlazeći kadar zameniti na osnovu ugovora ili preko omladinskih zadruga, takoreći sa ulice. Takođe, problem predstavlja i starosna struktura u našem preduzeću, jer je prosek 46 godina. To dovodi do smanjenja efikasnosti rada i do većeg broja bolovanja koje se danas kreće oko 4 odsto,“ naglašava Rajmund Galac, glavni poverenik Sindikata nezavisnost JKP „Vodovod i kanalizacija“.

Ništa manji problem nisu ni manje zarade nego u drugim javnim preduzećima. Naime, još od 2000–te godine zaposleni vode bitku oko vraćanja umanjenih zarada, međutim, one su ostale 30 odsto niže koliko su tada smanjene, a na to se još „dodalo“ 10 odsto umanjenja 2015. godine, koje je važilo za ceo javni sektor. Sada, kada Vlada koriguje zarade, javna komunalna preduzeća su izostavljena, iako sama finansiraju svoje zarade.

„Znači, kada je trebalo skidati sa zarada i uplaćivati 10 odsto u budžet, onda smo bili javni sektor, a sada kada se, da kažemo nagrađuju za stpljivost i doprinos za pomoć državi u efikasnijem finansiranju, sada se mi ne nalazimo u tom javnom sektoru, tačnije, potpuno smo zaboravljeni. Tako da možemo da kažemo da nikad manja plata u javnim preduzećima nije bila, nego što je to juče, danas, pa i sutra, ako se ne desi ništa po tom pitanju,“ kaže Petar Doroslovački, član Glavnog odbora Sindikata javnih, saobraćajnih i komunalnih delatnosti Nezavisnost Srbije.

Zbog svega navedenog, ali i činjenice da je situacija u većini javno komunalnih preduzeća u Srbiji slična onoj u subotičkom „Vodovodu“, reprezentativni sindikati u komunalnoj delatnosti Nezavisnost i Samostalni održali su sastanak sa predstavnicima Vlade i resornog ministarstva pre više od mesec dana, tražeći korekciju zarada za 10 odsto, međutim odgovor do danas nisu dobili. Ovakva politika zapošljavanja i zarada, dugoročno posmatrano, odraziće se na kvalitet i obim usluga javnih preduzeća, sa sigurnošću tvrde sindikalci.

Komentar

CAPTCHA code

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo Vas da se prilikom pisanja komentara pridržavate pravopisnih pravila. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija neće odobriti komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara. Komentar će biti objavljen nakon što urednik pregleda tekst.

Ostale vesti iz ove kategorije